Sadržaj

 


Info

 

Džemil Bitići (Xhemil Bytyçi)

Dže­mil Bi­ti­ći (Xhe­mil Bytyçi)

Ro­đen je 1941. go­di­ne u se­lu Bi­lu­sa (Pri­zren). Osnov­nu i sred­nju ško­lu je za­vr­sio u Pri­zre­nu, dok je Me­di­cin­ski fa­kul­tet za­vr­šio na Uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du (1968), a pa­ra­lel­no je ap­sol­vi­rao sto­ma­to­lo­gi­ju na istom uni­ver­zi­te­tu. Od gim­na­zij­skih da­na pi­še pje­sme, pri­po­vjet­ke i dra­me. U to­ku stu­di­ja bio je ak­ti­van u li­te­rar­nom i mu­zič­kom dru­štvu stu­de­na­ta Al­ba­na­ca uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du Per­pje­kja”. Po­sle za­vr­šet­ka stu­di­ja ra­dio je u Me­di­cin­skom cen­tru u Pri­zre­nu i kao pro­fe­sor u sred­njoj me­di­cin­skoj ško­li. Od 1973. ra­di na Uro­lo­škoj kli­ni­ci Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Pri­šti­ni. Spe­ci­ja­li­za­ci­ju iz uro­lo­gi­je je za­vr­šio je na Uro­lo­škoj kli­ni­ci u Za­gre­bu.

Go­di­ne 1986. od­bra­nio dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Pri­šti­ni Do­pri­nos eti­o­lo­gi­ji ne­frol­ti­ja­ze – kli­nič­ko-epi­de­mi­o­lo­ška stu­di­ja u re­gi­o­nu Ko­so­va” i ti­me ste­kao ti­tu­lu dok­to­ra me­di­cin­skih na­u­ka. Ra­dio je vi­še go­di­na kao re­dov­ni pro­fe­sor Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta uni­ver­zi­te­ta u Pri­šti­ni. U to vre­me uče­stvo­vao je na vi­še kon­gre­sa, se­mi­na­ra i na­uč­nih sim­po­zi­ju­ma. Ima ob­ja­vlje­nih 110 čla­na­ka i stu­di­ja iz obla­sti hi­rur­gi­je i uro­lo­gi­je. Na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu ra­dio je do pen­zi­o­ni­sa­nja (2006), ma­da je i da­nas an­ga­žo­van u pri­vat­nom sek­to­r.

Nje­go­va knji­žev­na dje­lat­nost je žan­rov­ski bo­ga­ta i ra­zno­vr­sna. Ob­ja­vio je zbir­ke pje­sa­ma: Dëgjoj shus­hu­rimën(2007), Zja­rr i lënë në har­resë (2008), Fi­jet e fjalëve (2009) i Rre­ze yjesh (2010).Do sa­da ima ob­ja­vlje­nih 8 dra­ma. Ha­i­ku po­e­zi­ju 777 ha­i­kua - Pu­ta­njom du­še ob­ja­vio je 2014. go­di­ne. Po­e­zi­ja mu je pre­ve­de­na i na polj­ski je­zik. Za­stu­pljen je u an­to­lo­gi­ji svet­ske po­e­zi­je na en­gle­skom je­zi­ku. Na me­đu­na­rod­nom fe­sti­va­lu po­e­zi­je „Mi­hai Emi­ne­sku“ u Kra­jo­vi (Ru­mu­ni­ja) do­bio je zlat­nu na­gra­du za po­e­zi­ju (2017). Na­gra­du za po­e­zi­ju od li­te­rar­nog i hu­ma­ni­tar­nog dru­štva „Na­ji Na­mann“ iz Bej­ru­ta do­bio je 2018. go­di­ne, ka­da je uvr­šćen i u svet­sku an­to­lo­gi­ju po­e­zi­je World Po­e­try Year­bo­ok 2018 od ured­ni­ka Zhang Zhia iz Ki­ne. Go­di­ne 2019. po­no­vo je za­stu­pljen u svet­skoj an­to­lo­gi­ji po­e­zi­je Con­tem­po­rary In­ter­na­ti­o­nal po­e­try”.

Ova mu je 21. objavljena knjiga.

 nazad