Rikardo Rubio (Ricardo Rubio)
|
Rođen je 1951. godine u Buenos Ajresu (Argentina). Pesnik,
pripovedač, esejista, dramski pisac i prevodilac. Prikazano je njegovih 11 predstava u zemlji, od kojih
jedna u Madridu. Bio je sekretar argentinskog Društva
pisaca (2005-2007), a potom i predsednik (2007-2010). Bio je i
generalni sekretar Američkog udruženja pesnika (1999-2002).
Uređivao je časopise: La Luna Que, Tuxmil, Southern
Universe Crisol,
Cold Considering. Njegove pesme prevedene su na
italijanski, francuski, ruski, engleski, nemački, kineski,
rumunski, bugarski, katalonski, srpski, albanski, arapski i
galicijski. Član je Međunarodne asocijacije pisaca
Peter Bogdani
(Belgija).
Knjige pesama:
Izumi lepote i pristup margini slobodnog vremena
(1978), Stopa po stopu,
nekoliko koraka (1979),
Ključ E (1980), Iznenađeni ljudi (1986),
Istorija cveća (1988),
Drvo sa pticama (1996),
Simulacija ruže (1998),
Materijalna oblast (2002),
Legenda o Tromentoru
(2002), Boja sunca (2002,
2003, 2014), Između vodenih
linija (2007), Teme
Arijadnine (2011),
Tercine (2011), Siva rapsodija (2016, 2018),
Herojkarmina (2017).
Knjige proze:
Kalumeks (roman, 1984),
Zaplet tišine (priče, 1997),
Aliteracija, zvukovi i
druge igre (kratke priče, 2006),
Sive mini priče (2010),
Hronike hermetičnog
nasleđa (roman, 2011).
Knjige eseja:
Emilse Anzoátegui
(1956-1999), Elvio Romero,
snaga stvarnosti (2003),
Od jake zemlje (2006),
Pesnici o pesnicima I (2010),
Apostoli prijatelja
(2011), Pesnici o pesnicima
II (2011), Elvio Romero:
emocija kao izvor intelekta (2018).Knjige drama:
Kovitlaci (1997), Zaplet
tišine (1998), Noć piše
(2002).
Dobitnik mnogih nagrada za poeziju, prozu i drame.
Učesnik međunarodnih festivala poezije u Americi,
Evropi, Aziji i Africi. Zastupljen u 50 antologija na raznim
jezicima i član brojnih žirija za poeziju i prozu u
Argentini, Meksiku i Španiji.
|