|
Alfred de Vinji
(Alfred de Vigny, 1797–1863)
Rođen je u mestu Loš, u staroj plemićkoj porodici. Rano je stupio u
vojnu službu, koju je napustio posle trinaest godina (1827) i
okrenuo se pisanju romantičarske poezije. U pesmama „Mojsije“,
„Eloa“, „Vukova smrt“, „Pastirska kuća“, „Maslinjak“ i „Samsonov
gnev“ izneo je svoje poglede o Bogu, prirodi, ljubavi i smrti.
Njegovo delo Zavera (Cinq-Mars), objavljeno 1826. godine, bilo je
prvi značajniji istorijski roman na francuskom. Šest godina kasnije
napisao je Stelo, knjigu o razdvajanju pesničkog i političkog
života. Šaterton (1835) je njegova najbolja drama. Značajna je
zbirka novela Robovanje i veličina vojničkog poziva (1835).
Dnevnik
jednog pesnika (Le Journal d'un poete), objavljen 1867. godine,
značajan je izvor informacija o njegovom životu i delu.
Član Francuske akademije postao je 1845.
|
