|
Slobodan Simić
Simić Slobodan (1963, Užice), piše aforizme, kratke priče, pesme i dramske tekstove.
Do sada objavio devet knjiga aforizama, devet knjige priča i dve zbirke pesama.
Tekstovi izvođeni u pozorištu i na televiziji.
Knjige aforizama: „Najcrnje je crveno“ (1992), „Ratni profiter“ (1994), „Vozi, Miško!“ (1998), „Izabrani aforizmi“ (2003), „Aforizmi: izbor“ (2007), „Siminom ulicom“ (2007), „Trnovita kruna: izabrani aforizmi“ (2013), „Rijaliti šou“ (2018), „Rečenica koja govori, jednorečenični aforizmi“ (2021).
Knjige priča: „Priče bez pouke“ (1995) „Brod pacova“ (1999, 2003) „Nezaštićeni svedok“, (2006) „Švedski sto“ (2011) „Priče iz kaveza“ (2016) „Klinička slika 100/100“ (sa Nikolom Otašem, 2017) „Priče“ (2018), „Dolazak Istine“ (2019), „ Zašto sam prestao da pišem“ (2020).
Zbirke pesama: „Ožiljak“ (2015, 2017), „Dođi kad hoćeš“ (2020).
Prevođen na 12 stranih jezika. Zastupljen u preko 50 domaćih i stranih antologija i zbornika. Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalog dvostruki dobitnik nagrade „Radoje Domanović“ Udruženja književnika Srbije za knjige „Priče bez pouke“ i „Nezaštićeni svedok“.
Član Udruženja književnika Srbije, Udruženja dramskih pisaca Srbije i Predsednik Beogradskog aforističarskog kruga.
Živi i radi kao psihijatar u Beogradu. |
