O knjigama

Ratko Božović

ROMAN O CETINJU

(Veselin Mišnić, Roman o Cetinju, "Obodsko Slovo" – "Štampar Makarije"
Podgorica – Beograd, 2010)

Ako je Crnjanski napisao "Roman o Londonu", Mišnić je nekoliko decenija kasnije napisao "Roman o Cetinju". Kao hroničar jednog ne tako davno minulog vremena, prateći sudbine stvarnih junaka i ljudi iz cetinjskog života, ljudi osobenih po svemu, kakvi se nigde drugo ne mogu sresti na svetu, kroz priču o stvarnom i nemogućem, Mišnić nas vodi svojom pripovedačkom magijom ka izvorištima zaboravljenog, nestvarnog, a opet sveprisutnog i istinitog. Ovo je priča koja se mogla iznedriti samo u legendarnom Cetinju i nigde više. Stvarna, pitka, osebujna, neponovljiva, filmična, mistična i misaona, filozofska i duhovita, pred nama je knjiga koja se piše jednom u životu. Mišnić je u "Romanu o Cetinju" ispričao ono što ne znamo i što nigde ranije nismo čuli, preslikao nam je ljude iz života, kakve nikada nismo sreli, dočarao nam svet nemogućeg i nepostojećeg, učinio da se sva naša čula uzburkaju i uzjogune, uzdrhte pred spoznajom nečega što se bar do sada pred nama skrivalo u nedodiru i nedorečenom. Ovo jeste priča o Cetinju i Cetinjanima, priča o pobrkotinama i ljudima koji ih nemilice stvaraju i umnožavaju. Mišnić godinama unazad kroz svojih dvadesetak i više knjiga različitih žanrova, ne prestaje da zbunjuje svoje fanove a bogami ni književne poslenike. Ako je pisac doista čovek sa hiljadu lica, a Mišnić to svakako jeste, uvek nas iznenadi nečim novim i neočekivanim iz svoje palete raznolikosti, ovoga puta i ovom knjigom "Romanom o Cetinju" Mišnić je otišao korak dalje. Veliki korak dalje. To je onaj korak od sedam milja kojim se u bajkama i snovima kreće. Mišnić je to ovoga puta ostvario na javi. Napisao je roman pred kojim zastaje dah. Sagu o Cetinju i Đorđu Lezi, Banju Šaranoviću, Lesu, Pavlu i mnogim drugim legendarnim cetinjskim bardovima i bonvivanima, koji su u vakumu između istorijskih razmeđa i tišine, u međuprostoru ničega vrednog i doraslog slavnoj prošlosti živeli neverovatne i pune živote, čiji su kreatori isključivo oni bili, ali dovoljno neobične i upečatljive da priče o njima ostanu za nezaborav. Ovo je roman o ljubavi, o čežnji, o stradanju. Roman o samoći, o kreatorima nekog drugačijeg, neponovljivog sveta. Nesvakidašnja priča o ljudima koji se uzdižu iznad umrtvljene ikonografske svakodnevice svojim osebujnim kreativnim ludilom, stvarajući paletu pobrkotina, pobrkanih slika, koje čine suštinu jedne otelotvorene, do tada neostvarive realnosti. Mišnić se nije držao hronoloških i samo zanimljivih priča iz bogate cetinjske baštine, pisac nam je podario svoju priču, vlastito viđenje nečega što jeste bilo i što je moglo biti. Ovo je jezički, semantički, misaono, koncepcijski savršeno izvedena knjiga, za sve sladokusce i čitaoce od prefinjenog ukusa. Svesno ili nesvesno, Mišnić jeste podigao spomenik jednom Cetinju kakvo mi ne poznajemo, ali je ovom knjigom podigao spomenik i sebi samom. Mišnić nam je, dakle, podario jednu čudesnu knjigu, njegovu najbolju, i ne samo njegovu, jedno šokirajuće štivo koje nikoga, ama baš nikoga ne može i neće ostaviti ravnodušnim.
 

nazad