(Narodna biblioteka "Filip Višnjić", Bijeljina, 2008)
BRUJ RAVNICE
Tužno veslo prolazi kroz
Ravninu i zamiče
Šumogled.
Čuju se čas gusle
čas guske.
ČETVRTKOVIŠTE
Mrzanu omilelo četvrtkovište al’
telal dođe pa kaza četvrtak je u
utorak.
Tad Nrzan dođe sa mrzovinom
kao ćirilica sa ovde-onde
utihnulim sjajem, te osta
četvrtkovište kao narodno
konačište.
/17:21, sat i jače iza priče/
BDENJE, ZDRAVA HRANA
porodici Nestorović
Jedemo iz nebeske bašte
rosne zemaljske darove.
Duša ispošćena kao leptir
što na svetiljku nasrće...
Svaki zalogaj je plod
dobrog duha što nad nama
tiho bdi.
Duša se hrani,
telo uznebeselo.
Noć je slaba pregrada, trošna o
-grada.
(u Tihomirovoj kući, na posluženju noćne
svežine, trajna večera – 23:49)
GDE ČUVAŠ MAJKU TIHOMIRE
U trešnjevom cvetu, u kutiji
od trešnjevog drveta –
majku moju, blago
rodno drvo trešnjevo,
bez senke, bez
uzdaha.
/na izmaku noći, kad zemna i nebeska šir
progovore, rosom.../
