("Prosveta", Beograd, 2008)
BELA SMRT
Sanjao sam noćas svoju smrt
Ne znam radi čega, nazvaše je belom
Ništa tada nije strujalo mi telom –
Bespomoćan bejah ko napušten vrt.
U tome vrtu nadam se da cvet
Ostao je jedan makar bio crn
Iz prikrajka nekog da promatra svet
Dok ga verno čuva oštrog sjaja trn.
STRAH
Strahujem za sebe, za tebe još više –
Da će nam život đavo sažvakati
A šta preostane da će da posiše
Njegov mladi šegrt i da neće dati
Ništa da pretekne za svetlosti trag
Po kome bi nas našo neko drag.
ĐAVOLJA VAROŠ
U istom se kolu vrti
Vetar, kamen i zvuk smrti
I misao o početku –
O prvome našem pretku
Koji struji u stenama
Življe no krv u venama
I u sebe skuplja plavet
Dok mu dušu dubi avet.
U istom se kolu vrti
Vetar, kamen i zvuk smrti.
OKUSI
Odseci komad moga mesa
Usoli dobro, utuci maljem –
Tako se bol sa njega stresa,
Meso ti svoje kroz stih šaljem.
Otkini deo moje duše,
Pomešaj sa njim ugrušak krvi
Tako ćeš sebe spasiti suše
I bola koji satire – mrvi.
Okusi komad bića moga
Kog tvore meso, krv i duša
Tako ćeš lakše spoznati Boga
I crnog Đavola koji te kuša.
Okusi komad bića moga.
