Iz novih knjiga

Milen Milivojević

DRŽAVI NIJE DOBRO

("Alma", Beograd, 2009)
 

Dangubno je obavljati rekonstrukciju ubistva! Izvršićemo novo!

Sinove sam poslao u rat. Sigurniji su nego u kafiću!

Žene i deca nisu za rat. Zato su i pobijeni!

Sami su krivi. Pucali smo u vazduh, a oni baš tad našli da dišu!

Jurišali smo na postolje, ali je spomenik bio brži.

Nije bio red da ih posetimo praznih ruku, pa smo se latili oružja.

Đaci se na razne načine bore za dobre ocene u školi: učenjem, novcem, oružjem...

Ubi me prejaka reč. Eto dokle seže govor mržnje!

Ne verujem da je u pitanju samoubistvo. Taj nikad ništa nije umeo da uradi svojom rukom.

Doveli su nas do suza i potopili nas u njih.

U sukobu svetova pobeđuje onaj svet.

Obdukcijom je potvrđeno da je pokojnik sve do smrti bio živ!

Imam dugačak korak. Jednom nogom sam u grobu, a drugom na sedmom nebu.

Dočekali su nas sa oduševljenjem. Dali su sebi oduška iz kompletnog naoružanja!

Toliko su bili naopaki da smo morali da im pucamo u leđa!

Gađao sam u metu, ali je metak imao sopstvene interese.

U mračnim vremenima jeretici završavaju na lomači, a u svetlim ih guta mrak.

Pustili smo brod da potone. Dosta nam je površnosti!

Dok brod nije počeo da tone, ni kapetan nije znao kuda idemo.

Nije se video prst pred okom. Bio je u oku.

Mada smo položili cveće na spomenik, hladno nas je dočekao!

Pukli smo čim smo se latili oružja!

Za vreme jela koriste nož i viljušku, a kad ne jedu – samo nož.

Sve se tragično završilo. Čak je i ubica uhvaćen!

Naš dijalog je korektan. Metak mi, metak oni!

Goli i bosi prvi ostanu bez glave. Čizma glavu čuva!

U odnosu na streljane, obešeni su izvisili.

Pucao sam uvis, ali nisam imao toliki domet.

Motiv masovnih grobnica: zajedno smo jači.

Nije umro ograničene pameti. Bio je pogođen u glavu.

Glavu gore! Kroz omču.

Vraćaju se na sva mesta svojih zločina. Preko turističkih agencija!

Pucamo u svoje najbliže. Toliki nam domet.

Čovek se uči dok mu se živi.

Živim kao skot da bih umro kao čovek.

U ratu nas je najteže pogađalo što su nas lako pogađali.

Još nisu uklonjene sve prepreke za našu saradnju. Vi, na primer.

Živi su nam pali u ruke, ali nisu takvi sahranjeni.

Pao je u senku svog spomenika.

Grafit na krematorijumu: "Gori mi pod nogama!"

Svet napreduje krupnim koracima, a sve je više zgaženih.

Kad se od cele zemlje napravi groblje, svejedno je gde ćete biti sahranjeni.

Nema više nabijanja na kolac. Ekolozi čuvaju šume.

Njegov mermerni spomenik je naš kamen spoticanja.

Slava ocu i sinu i svetome duhu... Tako je počela polna diskriminacija!

U znak žalosti nabijali su nas na pola koca.

Državi nije dobro. Pojela je decu svoje revolucije.

Ljubav prema rodnoj grudi može se videti i kroz rupu na grudima.

Država je umrla, a narod tek sad sahranjuju.

Duže je živeo nego što je bio besmrtan.

Živim kao u raju. I tamo su mrtvi.

Krv je tekla potocima. Kad su braća u pitanju, ne cicijašimo!

Potegao je čekić na ženu. Svako je kovač svoje sreće.

Kad se njihovi dohvate noža, naši bace kašiku.

Čeka me svetla budućnost! Ako mi neko zapali sveću.

Svi ćemo izginuti ako je to uslov da bolje živimo!

Sudeći po nekrolozima, pakao je prazan.
 

nazad