Iz rukopisa

Milan Janković

USLOVNI OTPUST IZ DETINJSTVA

Prvog poroka sam se jedva rešila sa osam godina! Ne bojte se, nisam, kao violončelista, Miša Majski, počela da pušim sa pet i po leta, ali sam se kao drogerant navukla da pijem na cuclu mrvljen keks sa mlekom! Molbe roditelja da se od te "ružne" navike okanim ostajale su bez ikakvog odziva!

Polazak u školu je bio trauma! Dok su druga deca muke mučila sa sricanjem slova, i kosom tankom, uspravnom, debelom, ja sam osmatrala gde ću da sakrijem omiljeno piće! Kamen mi se od srca otkinuo kad sam videla žbun uz školsku ogradu. Sa bakom sam utanačila sporazum da mi svakog jutra na tom tajnom mestu ostavi flašicu, i da se ja tamo na odmoru nadjem, i krišom od drugih, "slistim svoju dozu"! I sve je išlo kao po maslacu dok baka i ja nismo primećeni, tokom konspirativne aktivnosti!

Utehu sam potražila u ljubavi, jer me je školski drug, Saša, osvojio komplimentom da, mada sam osmogodišnjakinja, imam telo kao da sam navršila punu deceniju!

Predmet žešće ljubomore bio je moj strikan, Veljko, sa hvalisanjima da je, kao "vukovac", delegiran da predstavlja pionire podunavskog regiona. U zadatak mu je palo da na Novom Beogradu kreči drvorede jer je bio premlad da ga odrede u udarnu brigadu za skidanje trnja sa crvenih ruža. (Moralo se strogo voditi računa da neki zaostali trnčić ne ogrebe druga Tita ili Haile Selasija, kad ih narod cvećem bude obasuo, pri paunisanju u kabrioletu!) Tu se karijera mog taličnog strica nije okončala, pa se na prvomajskim paradama, u svečanim kolonama pod budnim okom vrhovnog komandanta, krio najpre u gigantskoj pegli a potom u cokuletini "Ciciban"! Kao vojniku, za dlaku mu je izmakla blagodet da ga uvrste u elitne regrute koji će skakanjem po glavnoj tribini testirati istu da ne pukne pod teretom partijskog i vojnog rukovodstva!

U školu pošavši u Boga godine 1978, "crna ovca familije" postala sam već u šestom razredu! Tad zamalo dobih najstrožiji ukor odeljenjskog veća, kada sam na zidnim novinama objavila prastaru anketu o najpopularnijim tv-licima. Na prvo mesto tada je zaseo dični doktor Kilder a maršal Tito se ustoličio na neslavnom drugom! Preko noći sam na već rečeni zid nalepila "biser" viđenog partijca: "Sa drugom Titom na čelu ćemo stići i na mjesec, i to, ako treba, volovskom zapregom!" Tad se jedva spasoh da me naglavačke ne šutnu iz škole!

Deda mi je pred rat igrao fudbal za kragujevački "Radnički". Sa vlažnom omaglicom u očima govorio mi je da su fudbaleri zadojeni boljševizmom ne samo nosili crvene dresove, gaće i čarape. U boju krvi farbali su kopačke, loptu pa i golubove koji su puštani da se razlete iznad stadiona! Kada bi mu pukao živac, moga oca bi opomenuo: ’Ako ti vidim u pogledu da ti pada na um da mi se odupreš, sasuću u tebe svih osam metaka!’ I stvarno, umal ga nije ustrelio, kada su se jadačili, i kada je ćalac, kao, prelistavajući štampu "video" vest da je maršal Tito umro! Deda je preneraženo, zgrabio novine, ćalac je kriknuo iza glasa "jadac", i na svu sreću, štuknuo napolje, jer mu je kraj glave proletelo tane!

Posle Brionskog plenuma pred kuću nam je stalo pet "tristaća", sa policajcima zaduženim da oduzmu dedi pištolj! On je pristao da preda oružje samo neposrednom ratnom komandantu. I danas ga se iz tih dana sećam, sa tragikomično visokim strukom, nalik na kaišem opasano jaje. Kao penzioner, paradirao je po Beogradu, noseći "Kadrijina" odela, košulje iz "Adama Šemizijea" u Knez Mihailovoj i cipele majstora Šureta kod bioskopa "Zvezda". Kada bih ga posetila, prvo je morao da me odvede do kioska s viršlama i kobasicama, od milja nazivanim "uličarke"! Deda mi se podsmevao, objavljujući da debela prodavačica viršli makazicama za otvaranje trouglastog tetrapaka sa jogurtom za vreme pauze podrezuje nokte, i to, ponajčešće, one na nogama! Sa setom sam ga se sećala iz dana kada je humor prihvatao "kao otmenost očajavanja".

Pamtim kao da je bilo juče da mi je otac na mestu direktora "agro-kombinata" grdno kalirao s izvozom brojlera u arapske zemlje! Vratili su mu čitav kontigent crknutih pilića, pošto "nisu postojali potpis i pečat hodže da su pilad odgajana po Kuranu!" Biznis je krenuo tek kada je otac saznao za mahinacije prethodnog direktora. (On je sa Libijom sklopio posao o izvozu brojlera, pod uslovom da se Islamskoj verskoj zajednici isplati provizija vredna 7 posto od svake transakcije.) Ubuduće, otac je bio još izdašniji. Potvrda "da je sve u skladu sa Kuranom" je stajala 9,5 % za svaku transakciju!

Otac je za mene imao premalo vremena, ali tu je, na svu sreću, bila majka. Kao nastavnica "fizičke kulture", usadila je u mene okretnost i pustolovni duh. Postajući prava Haklberi Finka, zahvaljujući njoj, naučila sam da plivam sa četiri godine, a već sa nepunih sedam da lovim jarebice na omču od konjske dlake! Već sa dvanaest sam planinarila prehranjujući se "Medveđim lukom", "Mrtvom koprivom", "Plućnjakom", "Mesečnicom", "Brašnjenikom", "Vrbovicom", "Zlatnim ljiljanom", "Sedmolistom", a u krajnjem slučaju i "Kiprovinom".

Ujak Miodrag je kao samouk džez-trubač, nešto malo posle rata pozvan na razgovor u sedište UDB-e. Objašnjavao je da je džez muzika potlačenih crnih masa. "Ako su crnci poniženi, zašto onda taki drmoguz neguju, umesto da pevaju o interkontinentalnom komunizmu? Na stranu to što ni jednog momenta nisu javno podržali pravednu borbu naših naroda i narodnosti protiv fašizma i klerikalizma." – čuo je prekore od idejno svesnog šefa policije. Na primedbu komesara za kulturu da je džez-muzika "buržoaski mamac", ujak je odgovorio da je džez, zapravo, "folklor sa asfalta", na vrat namakavši dodatne probleme. Iskupio se tek kad je osnovao grupu "ADŽOS". (Antifašistički džez orkestar Srbije!) Pred prvi javni nastup klavir je, "kao buržujski instrument", sa leve premešten na desnu stranu bine.

Nikad neće da me napusti osećaj da sam uslovno puštena iz detinjstva!

(Odlomak iz romana "Srp nad Everestom")
 

nazad