Iz rukopisa


Vesna Denčić

KRATKE PRIČE


SCENA

Separe ispunjava polumrak i glasna muzika. Zaglušeni damari umnoženi raspuklim ritmom otvaraju kapije do tada nepostojeće: hor dečaka u levom uglu tiho jeca, budeći majčinski instikt i suzu u oku; na desnoj strani bahato se rasipa strast neutažena, spremna da usluži nenajavljene goste.

Bila je spremna...

"Vjeruj u ljubav" pevušila je bezglasno odavno ispevanu melodiju, u pokušaju da svoje sumnjičavo "ja" ubedi da nije sve baš tako. A jeste! Dok prsti klize po uzdrhtalom telu suspreže dah nepristajanja. Ne ovde. Ne na javnom mestu gde ništa sveto nije.

Bila je spremna da...

U slavu boga Erosa zbacuje oreol natopljen viševekovnom patinom i pred njegov oltar prinosi tajnoviti dar prirode: izlazi iz separea, pogledom prati zarozane pijane goste; prilazi bučnom podijumu i laganim pokretima počinje da svlači zapanjenog pevača.

Bila je spremna da ga primi.
 

PLIMA

Ležim na levom boku, priljubljena uz tvoj goli stomak, uz nabreklu muškost između vlažnih butina.

Dišemo tiho, da ne poremetimo ritam nadolazećeg talasa.
 

ST(R)ANICA

Usputna stanica. Rasejano razgledam stare novine, svedene na nekoliko "nepročitanih" strana. Koga još u ovoj zabiti interesuje kultura?! Izbegavam da pogledam datum. Taj podatak bi isuviše potresao moje već uzdrhtale nerve. Voz tutnji. Nezadrživo nameće ritam. Iz susednog kupea razleže se jecaj. Potom jezivo histerični smeh. Ponovo bacam pogled na stranicu "kulture" i dođe mi da se ubijem!
 

BEZ POVRATKA

Zemlja zove! Uspostavljen trenutak otima se utisku da je sve, čak i kad bezbedonosna kapija odbija da prihvati sigurnosni kod, kad "internet acess" kida nerve u neprospavanoj noći, koja je trebalo da bude acess.

Isključuje kompjuter iznevirana, potom ga ponovo uključuje sa neuporedivo većim adrenalinskim nabojem... Acess denied because... ponavlja uporno glupa mašina, iako ona zna, čvrsto veruje da ništa ne može, niti sme poremetiti harmoniju glasova u nizu.

Poziv je stigao dva sata po ponoći. Neodređeni glas saopštio je informaciju koja se ne bi mnogo razlikovala od poruke sa automatskog govornog aparata da nije bilo tog pretećeg, zapovednog tona, tako svojstvenog pomalo zaboravljenom vremenu.

Oblači crni kožni mantil i izazi na ulicu. Istog trenutka oglašava se mobilni. Odbivši poziv, pali cigaretu i laganim korakom kreće u noć.
 

PERSPEKTIVE

Neočekivano topao decembar. Potpuno ošamućena pokušava da napravi retrospektivu. Koleba se između varijante a, b, c i d... a sigurno bi još poneku oformila da iznenada zazvoni telefon.
Varijanta a i b.
Telefon prestaje da zvoni.
Prepuštena novonastaloj tišini razvija teoriju: ko bi mogao u te sitne sate da zove i zašto?!
Varijanta a, b, c i d. Razvija teoriju.
Razmatranje prekida snažna eksplozija ispod prozora.
Varijanta a i b.
Sviće.
Ali ne svima.
 

PERFORMANS

Cirkuska šatra bila je prazna. Dve mršave mačke izvodile su tačku za svoju dušu.
 

ODBRANA

Patuljasti čovek klizio je u svom trošnom odelu kroz sumrak, tražeći utočište od pogleda uprtih u telo majušno, gotovo nepostojano. Kroz okvir vrata otškrinutih, protrčavši nečujno ka gnezdu sakrivenom u mislima, natopljenom mirisima šumskim, uputio je molećiv pogled svevišnjem, iako odavno verovao nije.

I spusti se sila nebeska, rod sahrani u vremenu treptaja, da oko zasuziti ne stiže.
 

PREKO REDA

Ideja da ode na sopstvenu sahranu prilično ga je zabavljala. Cerio se unapred zamišljajući sva ta unezverena lica koja bi, nemajući kud, od straha u raku se sakrila. A mesta ima samo za onog koji prvi stigne.
 

nazad