|
Prevedena književnost
Lion Fojhtvanger
ORUŽJE ZA AMERIKU
"Waffen für Amerika" ("Büchergilde Gutenberg", Frankfurt am Main, 1986)
Predgovor
Ovde počinje roman "Oružje za Ameriku", nazvan i "Američki emisar".
U njemu se pripoveda o duhovitoj ludosti, lukavoj gluposti i pokvarenosti,
opterećenoj moralom, unutar društva koje nestaje.
U njemu ćete naći dražesne dame i briljantne, prevrtljive muškarce i duh,
udružen sa ispraznim srcima, i puna srca, udružena s nespretnošću,
I velikog čoveka okruženog lafovima
I pozorište i politiku i neprijateljstvo i razvrat i prijateljstvo i
ljubavisanje i posao i ljubav
I večito isto u večito promenljivom toku.
Isto ćete naći u ovoj knjizi muškarce koji veruju u mogućnost da razaznaju
uvek više o zakonima postojanja,
I u mogućnost, da se tim zakonima prilagode i da time stvore
produhovljeniji svet.
Nadalje roman govori o borbi muškaraca, reči i ideja oko ekonomskog
prevrata.
I ne zaboravlja da pripoveda ova knjiga o ljudskoj zaslepljenosti pred
napretkom istorije
I o neraskidivoj, a od malo njih, prepoznatoj povezanosti svih sa svima
I o veri u sporo, sporo, ali sigurno uvećanje ljudskog razuma između prošlog
i budućeg Ledenog doba.
1. poglavlje: Bomarše
Put od Versaja do Pariza vodio je kroz ljupku, zelenu prirodu. Prepodne
padala je kiša, ali sada su se oblaci razdelili, prodiralo je Sunce i Pjer
je uživao u vlažnoj svežini lepog majskog dana.
Još koliko juče, dok je bio na povratku iz Londona, mučile su ga sumnje da
nije promenom u kabinetom zauvek stradao čitav njegov brižljivo osmišljen i
s toliko muke potpomugnut posao. Takvu zlu sreću doživeo je već više puta.
Ovog puta, stvari su mu išle na ruku. U izdašnom, slobodoumnom razgovoru s
ministrom, pokazalo se da je Versaj zagrizao u pogledu njegovih predloga.
Grof Veržen pridavao je njegovim planovima daleko dublje interesovanje nego
što se moglo pretpostaviti iz njegovih opreznih pisama. Potvrdni odgovori,
koje mu je vlada danas dala, daleko su prevazilazili njegova nadanja;
veliki posao bio je, takoreći, sklopljen.
Pjerova kočija stigla je do raskrsnice na kojoj se ulica račvala prema
Klamaru. Pjer je zamolio kočijaša da uspori. Zavalio se na naslon, mali
osmeh mu igrao na licu dok je razmišljao o tome šta je sve postigao.
Pjer Karon de Bomarše proveo je proteklo vreme u Londonu kao tajni agent
francuske vlade. Poslovi za koje je unamljen brzi, okretni gospodin, bili su
mračni, pomalo prljavi, ne naročito značajni. Obuhvatali su samo mali deo
njegovog vremena i davali mu dovoljno prostora da osmisli važniji projekat.
Otkad je izbila velika svađa između engleskog kralja Đorđa III i njegovih
američkih kolonija, Pjer Karon de Bomarše stao je strastveno na stranu
Amerikanaca, ustanika. Nalik mnogim drugim intelektualcima u Parizu, pa i u
Londonu, pozdravio je "ljude iz Bostona", pobunjenike kao ljude koji su se
borili za to da velike ideje francuskih i engleskih filozofa pretoče u
stvarnost. Ti muškarci bili su odlučni da vode život blizak prirodi umesto
tavorenja izopačenim konvencijama, predrasudama i despotskim hirovima, kao
što je to u Parizu i Londonu bio slučaj. Muškarci iz Novog Sveta hteli su da
sagrade svoj državni poredak na slobodi, razumu, prirodi. Te iste muškarce
hteo je kralj Engleske da natera ognjem i mačem da odustanu od svoje otmene
namere.
Pjer se zauzimao za Amerikance ne samo srcem i rečima, nego ih je podržavao
i svojim delima. U svim društvenim krugovima Londona bio je rado viđen gost,
održavao je prijateljske odnose sa liderima Konzervativaca i Liberala, bio
je u prilici da se upozna sa najrazličitijim detaljima konflikta sa
kolonijama. Skupljao bi bogati materijal, razvrstavao ga, izvlačio
zaključke, a da ga mu to nije niko naložio, slao je Luju XIV i njegovim
ministrima izveštaje koje je odlikovala nepristrasnost, jasnost i
dalekosežnost. Kada bi Pjer danas razmislio o tim svojim izveštajima i
zapisima, mogao je sebi da laska, on, tajni agent bez naloga, prozreo je od
samog početka samu bit englesko-američkog konflikta bolje od ovlašćenog
kraljevog ambasadora. Njegova predviđanja potvrđena su minulim događajima.
Zaključak koji je, međutim, stajao na kraju svih njegovih izveštaja
kabinetu u Versaju, bila je hitna molba da se podrškom ustanicima slabi
Engleska. Konflikt Engleza sa kolonijama pružao je Francuskoj jedinstvenu
mogućnost da se zauvek otarasi bednog mira koji joj je Engleska nametnula
pre dvanaest godina.
Pjeru je, naravno, bilo poznato da francuska vlada ne može otvoreno da se
zauzme za američke pobunjenike. To bi značilo rat sa Engleskom, a za tako
nešto flotila i vojska još nisu bile dovoljno jake, o jadnom stanju
finansija nije trebalo ni govoriti. Ali Pjer je znao izlaz za ovu tešku
situaciju.
Smeškao se zadovoljno. Sastavljao je svoje izveštaje i davao svoje savete
sa časnim namerama da pomogne Amerikancima, da podrži ovu stvar slobode i
razuma. Ali ponekad se dešavalo da idealna stremljenja daju i materijalnu
dobit. Ljudi koji su se stideli da zarade i pri nekoj dobroj nameri, bili
su lude. On, Pjer, nije bio luda. Nepogrešivim instinktom odvažnog
poslovnog čoveka i političkog agenta, naviknutog na intrige, od samog
početka nanjušio je da stručno podržavanje oslobodilačke borbe neće dati
samo idejnu, nego i materijalnu dobit.
Imajući u vidu da Francuska još nije mogla sebi da priušti da izazove ratni
sukob sa Engleskom, Pjer je ohrabrio francusku vladu da u početku samo
tajno podrži Amerikance, a da se pri tome ne kompromituje. Poslovni ljudi,
privatnici, trebalo je pobunjenicima da isporučuju oružje i ostalo, spolja
gledano samo na svoju ruku i na svoj rizik, ali potajno subvencionisani i
podržavani od strane francuske vlade.
Posle dugog natezanja, pošto je Pjer već pomislio da se grofu Verženu,
ministru spoljnih poslova, njegov plan neće nikako dopasti, ipak je sve
ispalo onako kako je on to bio zamislio. Danas je ministar odlučio, danas
mu je dao nalog da organizuje poduhvat onako kako je on to bio zamislio. Od
danas je mogao Pjer sebe da nazove tajnim izaslanikom Kralja Francuske kada
bi ustanicima nudio oružje i ostalo.
Bio je zadovoljan sa samim sobom. Kako je tekao teški razgovor s ministrom,
to je imao da zahvali svojim dobro osmišljenim, inventivnim pripremama.
Ustanicima je trebalo mnogo toga. Oprema im je bila u jadnom stanju, a i
slab doprinos njihovih retkih fabrika. Ono što su zahtevali, bila je puna
opremljenost za trideset hiljada ljudi. Ministar ga je upitao da li bi on i
njegovi poslovni partneri zaista i bili u stanju da nabave toliku količinu
materijala i da transportuju morem. "Da, da, da", odvratio je Pjer, hrabro
da bi u istom dahu nastavio: "Naravno pod pretpostavkom da će nam arsenali
kralja pod povoljnim uslovima dati oružje i da nas neće držati finansijski
na uzdi." Grof Veržen je objasnio da će stupiti u kontakt s ministrom za
rat, i tada se dotakao najškakljivije teme, pitao je Pjera na koliko
procenjuje subvencije, koje očekuje od vlade.
Sada se Pjer odlučio da će se osmeliti na poduhvat ukoliko od vlade dobije
dodatak od najmanje milion livra. Ali sada, pošto je ministar hteo ozbiljno
da mu poveri neverovatnu isporuku, znao je da se dotada samo poigravao
čitavim planom, a istovremeno ga spopao strah zbog silovitog i časnog
zadatka hoće li njegove finansije i njegov kredit biti dorasli velikom
poduhvatu. Milion livra, bila je to skandalozno skromna osnovica ako je
trebalo opremiti trideset hiljada ljudi. Ali, ukoliko bi više zahtevao,
ukoliko bi previše zahtevao, onda bi možda sve bilo izgubljeno.
Neverovatnom brzinom, dok se naizgled mirno osmehivao radoznalom izrazu
lica ministra, iznova je razmišljao, koji iznos da zatraži. "Mislim", rekao
je, "da će tri miliona biti dovoljno." Usledila je sasvim mala stanka u
kojoj su dvojica muškaraca razmenili poglede. ´Sada će se odlučiti sudbina
Amerike, ali i moja´, pomislio je Pjer. "Možemo da Vam obećamo dva
miliona", rekao je naposletku ministar. "Jedan milion dajemo mi, a drugi
milion ćemo Vam nabaviti od Španaca."
Skoro omamljen prevelikim uspehom, Pjer se sada vraćao po lepom majskom
popodnevu za Pariz. Kočija u kojoj se vozio kroz zeleno, ljupko okruženje,
bila je preterano raskošna, napred su sedeli bogato livrejisani kočijaš i
mali sluga Crnac, pozadi je nadmeno glupo buljio još bogatije livrejisani
sluga u vazduh. I sam Pjer delovao je suviše doterano u svom pretereno
modernom odelu i s ogromnim brilijantom na prstu.
Imao bi pravo da bude umoran. Ovi poslednji dani bili su naporni,
likvidacija njegovih poslova u Londonu, brzo putovanje, razgovor s
ministrom. Ali, Pjer nije bio čovek koji bi sebi svašta dozvolio. Iako je
sa svojih četrdeset i četiri godine bio sklon gojenju, delovao je mladoliko,
svako bi mu dao trideset pet godina. Mesnato lice odisalo je svežinom, čelo,
pomalo nagnuto, bilo je čisto, smeđe oči izražajne i pametne, ispod oštrog,
pravog nosa osmehivale su se punačke, lepo oblikovane usne. Rupica na pomalo
slaboj bradi i mali podbradak, koji se nazirao na bogatoj odeći, davali su
bistrom izgledu notu dobroćudnosti.
Sada su bili u Isiju, i što su se više približavali Parizu, to su se brže
rojile misli u Pjerovoj glavi.
Firma, koju je želeo da osnuje, morala je da ostavi i spoljašnji utisak.
Njegova poslovna zgrada na ulici Vjej di Templ, Hotel de Holand, samo po
sebi dotrajalo, potpuno je zapušteno tokom njegovog boravka u Londonu.
Potpuno će ga preurediti i opremiti. Odjednom je znao i ime za firmu koju je
valjalo osnovati. Trebalo je to da bude špansko ime, voleo je Španiju,
Španija mu je uvek donosila sreću, Rodrig Ortalez trebalo je da glasi naziv
firme. Smeškao se. Od sada je, dakle, bio senjor Rodrig Ortalez. Za
rukovodioca firme će, naravno, postaviti Pola Tevenoa. Pol je, naravno, bio
izuzetno mlad i ometala ga je njegova bolest. Ali Pol se uvek iznova
potvrđivao, bio mu je odan i divio mu se, bio je upućen u njegove zamršene
finansijske transakcije i nesvakidašnje tajne, bio je izuzetno sposoban,
posedovao je talenat da zavede red kad se on, Pjer, više ne bi snalazio.
Dva miliona livra, to je zvučalo kao izuzetno velika svota novca. Ali radilo
se o opremi za trideset hiljada ljudi i o brodovima kojima bi se taj ogromni
tovar prevezao do Amerike. Sva sreća, pa mu je njegova trgovina drvnom
građom donela najbolje veze sa velikim brodskim prevoznicima. Kako god
bilo, do krajnjih granica će iskoristiti svoj dobri položaj. Moraće kao prvo
da uloži pet do šest miliona u tu priču. I kada i kako će plaćati
Amerikanci? Na trenutak ga je prošla jeza. Bila je to velika igra u koju se
upustio. Ali istog trenutka se oslobodio te misli. Pri tome je pomislio da
je daleko veća draž trgovati svetskom istorijom nego drvenom građom.
Šteta samo što će sve morati da se odvija obavijeno velom tajne. On želi da
progovori, želi da viče po celom svetu koji mu je zadatak poveren. Ali
Veržen mu je naložio da drži jezik za zubima. Fikcija o radu privatnog
preduzeća koje sopstvenim kapitalom obavlja bezazlene poslove, trebalo je po
svaku cenu da bude održana. Englezi će i ovako praviti silne poteškoće i
zasipati ministra spoljnih poslova diplomatskim notama. Ukoliko bi Pjer
zapao u probleme, ni pod kojim uslovima nije smeo da računa da će mu Versaj
čuvati leđa, čak naprotiv, bez imalo obzira će ga odati; to mu je, inače
tako učtivi ministar, dao do znanja neučtivom suvom pribranošću. Pjer,
dakle, o svojoj misiji od svetske važnosti neće smeti ni sa kim da
porazgovara sem sa nekolicinom poslovnih prijatelja i rukovodećim osobljem.
Moraće da se kreće kao misje de Bomarše, omražen i potcenjivan od mnogih, i
neće mu biti dopušteno da podrugljivcima i protivnicima pokaže svoje adute.
Ali ovo neprijatno razmišljanje odmah je ustupilo mesto srećnoj predodžbi
kakva mu je neverovatna uloga pripala. Svakome je bilo jasno da su američki
ustanici bili izgubljeni bez francuske pomoći. Sada je on, samo on, Pjer de
Bomarše, svojom upornošću, svojim žarom, svojom blagoglagoljivošću, svojim
poznavanjem ljudske prirode, svojim umećem pokrenuo slabašnog kralja Luja i
njegove sujetne ministre, da u principu pristanu na ovu vrstu pomoći. I
samo od njegove visprenosti zavisilo je sada da li i u kolikoj meri će
obećana pomoć stići do Amerikanaca. Sudbina Novog Sveta tamo, progres
čovečanstva, zavisili su od njegove pameti i lukavosti..
Prevela s nemačkog Ljiljana Živković
nazad
|