|
O knjigama
Miljurko Vukadinović
U KORAK SA DOGAĐAJIMA
(Zorica Ćirjaković: Osećajnik, „Gradac”, Raška, 2009)
1.
Ako je, kako smo videli u
knjizi Predvorje (Aranđelovac, 2008) Zorica
Ćirjaković isprobavala poetičke modele sve
tragajući za sopstvenim pesničkim glasom, usput
demonstrirajući zavidnu pesničku tehniku, ali ne
ustežući se da hrabro iskorači u rizično i
neosvojeno, ovde, u novom pesničkom progovoru, još
je razuđenija, jezički lepršavija, za
intonaciju stišanija, kad je reč o poetskoj
uznemirenosti i stepenu intimnog izričaja.
2.
Osećanje prolaznosti u
simbiozi je sa dubinskim promišljanjem odlazećeg,
a bliskog sveta i lakom, blago lelujavom
nostalgijom. Deluje uverljivo kad pesnički
subjekat tvrdi da bi razapeta duša htela u
vidljiv svet. Otuda je za ovu knjigu
karakterističan čitav registar najrazličitijih
stanja, čitljivo ne samo u stihovnom materijalu
već i na nivou naslova znatnog broja pesama
(Nervoza, Bes, Trnci, San, Ljubomora, Sumnja,
Praznina...). Želja da se krene za događajima
(čulnim ili duševnim) često je u korak sa diskretno
ali latentno prisutnom željom da se izađe iz jezika:
Dok je jezik u duplji
Ne zna šta mu je činiti
Ide u prazninu
(pesma
Praznina).
U pesmi „San” ova
poetička intencija se pomera:
Želje se
roje
Dok tečnost zaborava
Klizi niz čelo.
3.
Pomeranje
težišta pevanja na evokativno ne smanjuje
zaoštreni odnos prema jeziku i
neimenovanim/neizrecivim događajima. Najpre iz
lične sfere i vidokruga ispovednog „Ja”, a potom u
sferu porodičnog pamćenja (naročito pesma Moja
prababa). Zvukočaranje (srećna izvedenica
Dušana Stojkovića) ovoj poeziji nije strano.
Polazeći od rastresitog stiha svedenog na reč,
prisustvujemo direktnom sudaru reči ili njihovom
blagom doticaju, pa čak i uklizavanju reči u reč,
gde je zveket reči erotski prigušen, jedva
slutiv. To je čitljivo pre svega u pesmama Zanos,
Bezličnost, Šum...
Princip ravnodušna
duša – vidljiv svet donekle je izneveren
potrebom da se ide u korak sa događajima.
Lirska ozarenja intimno osvedočena ukazuju se u
lirskim detaljima ili uzbudljivoj poetskoj
predstavi o putovanju (naročito u pesmama
Boje, Opsesija, Ruke, Vetrovi, Nežnost, Žene sa
obale, Svežina, Tako je govorio dan...).
Očituje se nagoveštaj ljubavnog romana, što blago
senči knjigu i lirskom glasu dodaje slatki, topli
bruj.
4.
Posebna skupina pesama
sa naglašenom poetičkom svešću o reči i pevanju
beleži ovu knjigu, čineći njen estetski učinak
poetski izrazitijim. Tu su isprednjačile
nekolike pesme. Pomenimo Misao, Za
nezaboravnu, Razgovor i, naročito
antologijske Ne u vetar, Kao, Ključarenje i
Svetlost.
5.
Blistava izvedenica
OSEĆAJNIK u naslovu dubinski izražava lirsku
strategiju knjige, svu njenu toplu zamršenost
emotivnih stanja i poetsku uznesenost i nešto
prigušeno starinsko a otmeno. Kao čajnik bez kojeg
jedan stalež nije mogao da se zamisli. Ovo „slučajno
otkriće” jedan je i od ključeva za čitanje i
razumevanje ovog neovdašnjeg pesničkog štiva.
nazad
|