|
Iz novih knjiga
Đorđo Sladoje
MANASTIRSKI BAŠTOVAN
(„Fondacija Matijević”, „Srpska književna zadruga”, Novi Sad – Beograd, 2009)
ROŽDESTVO
I pada prvo pretprazničko veče
Na dolinu koja sva u suzi sjakti
Pastiri uz vatru pevajući kleče
U jaslama tiho ječi Bogomati
S istoka za zvezdom blagovesnik hodi
Za njim dželati u zlokobnom kasu
I granu na gori zasija na vodi
Zlato i tamjan smirna svud se rasu
A ima li ikog nalik Spasiocu
Dok mrzne u duši i po svetu mete
Da zgreje u Gacku uteši u Stocu –
Ako se i tamo glasne neko dete
ŠAPAT ŽIČKOG BAŠTOVANA
Ti koja jošte umeš sa zulumom i silom
Pomiluj purpur-senkom zakloni belim krilom
Travke koje mi za noć porastu za kolence
U Tvome bruju neka cvilne i krnje brence
A u preblagom sjaju trepne i moj plamičak
Kao u uglu porte tek progledo različak
Koja kraljevstva miriš i u čegrsti braću
Stresi mi inje s duše i sa čokota maću
Pomozi Majko Sveta da sačuvam od slane
Biljčice bezimene – za uboje i rane
Odškrini osma vrata prozore i kelije
Neka se i na niščeg gospodnja milost prelije
A ovu hlebnu na zemlji svagdanju muku
Uznesi u Slovu u Svetlosti i Zvuku
UPORNA ZEBNJA
Živnuli živopisci i prosinuli sveci
Smeše se kaluđeri psalmopojci i čteci
Ko na krilima – baš su se razmahali
Nema ni traga – ko da si odneo rukom –
Da su ih do juče bili i jahali
Oni već poju pričešćuju kade
Praštaju onome što ih je najžešće tuko
Parao mantije i smudio brade
Mole se i za onog koji je drobio sveće
Gazio kamilavke plenio kandila –
Bojim se da se olako s uma smeće
Taj mračni običaj nekrštena sila
I pri tom zaboravlja kako Mrkoje bije
Uz likovanje rulje u centru parohije
nazad
|