|
Iz novih knjiga
Zoran Stanojević
NAMA NIJE NI KAKO NAM JESTE
(„Alma“, Beograd, 2009)
Tu smo gde smo, a svi su izgledi da ćemo u tome ostvariti
još veći napredak.
Prema nekim tvrdnjama, nama nije ni kako nam jeste nego još gore.
A možda je sve u tome što mi nizbrdicu koristimo samo odozdo, dok je
uzbrdica?
Zagađenost vazduha se smanjuje... sve smo već udahnuli.
Rezultati doista impresioniraju, samo šteta što baš na ovaj način...
Otkriven dan kada ništa ne slavimo. Tim povodom održana je proslava koja će
postati tradicionalna.
Postoje tako razvijeni stočarski krajevi da tamo nema skoro nikog ko i sam
nije govedo.
„A za ulogu Jorikove lobanje”, rekao nam je poznati reditelj, „potreban mi
je glumac koji je zaista spreman da se založi do kraja.”
„Cena kvadratnog metra mogla bi biti i niža”, rekao nam je predstavnik
izvođača radova, „ako se odobri da on bude manji.”
Zaista ima neskromnih ljudi. Žive okruženi luksuzom, a kukaju samo zato što
ništa od toga ne pripada njima.
Otkad mi nije ni do čega – moje potrebe su potpuno zadovoljene.
Hoćete da još više sagorevam na poslu? Čujte, ja nisam podneo molbu za urnu
nego za stan.
Vratili su mi upitnik na temu „Šta zamerate Administraciji” zato što nisam
pravilno popunio 47. i 112. stranu.
Koliko čujem, ovih dana ništa se ne priča po gradu...
Žiro-račun mi je toliko prazan da ima čak i eho!
Zbog selidbe hitno prodajem jedno jaje i drugi imetak.
Visoki troškovi sahrane su jedino što me sprečava da izbegnem visoke
troškove života.
„Menjam stan za neki bliže groblju. Hoću da se privikavam postepeno.”
Kakva je to junačina... Kod njega ni kukavica iz sata ne viče KUKU nego
URRAAAA!
Zašto da ga penzionišu? Pa on već sada ne radi ništa.
...A kao još jedan dokaz koliko je naš kraj bezvodan, navodimo da se kod nas
mokraća zove „suvaća”.
Kada je shvatio koliko je značajan, počeo je da se raspituje mogu li se
njegove pesme objaviti u „Službenom listu”.
Povodom finansijski izuzetno uspešnog koncerta u korist postradalih, biće
održan nov zemljotres.
„...A neko vreme radio je i kao kelnerica u lokalu za ljude koji slabo
vide...” (odlomak iz biografije)
Ima zemalja tako bogatih da su im čak i kvadratni metri kubni.
Nova usavršavanja administracije. Ko ne podnosi nikakvu molbu – plaća manju
taksu.
Logičar uvek može da nam objasni zašto neke stvari ne razumemo, pa ih mi
posle ne razumemo mnogo jasnije.
Čemu inostranstvo? Zar nije lepše biti otuđen i bez prijatelja tu gde te svi
razumeju?
Po novom Poslovniku, ko nema šta da kaže ne bi smeo da to čini na više od
trideset kucanih strana.
Ma niste vi neshvaćeni. To što ste rekli zaista ne znači ništa.
Kako da razaberem šta ti je u procepu kad toliko jaučeš?
Kako da čovek svije bračno gnezdo kad nijedna neće da živi na drvetu?
Stavite ruku na novčanik i zakunite se.
nazad
|